Данас је уобичајено да људи на улици буље у своје паметне телефоне. Наравно, скоро свако од нас то ради, а признајем да и ја. Понекад је то да скратимо чекање на аутобус или воз, понекад је у питању хитна ствар када треба да одговоримо на поруку или пронађемо везу итд. Међутим, и даље можемо елиминисати буљење у екран телефона једноставним искључивањем звука и стављањем телефона дубоко у џеп. Некима то успева, другима мање.
ProПроблем је у томе што када неко хода улицом, апсолутно не гледа шта се дешава око њега и мора да...oneИдем на Инстаграм, Facebook и друге сличне услуге, ако је случајно на фотографију или статус који сте управо поставили додат „лајк“ или „коментар“. У нашој малој републици, неколико таквих можете наћи у већим градовима, али дефинитивно није толико распрострањено као у САД или Кини, на пример. Отуда долази и видео у наставку који јасно показује како би изгледао свет ка коме полако идемо – то јест, сви би буљили у своје мобилне телефоне и нигде више.
Не мислим да је то тако страшно. Много људи каже како је то страшно итд. али морамо да схватимо шта смо пренели на наше телефоне. Читамо новине о њима,miniТрагамо, тражимо догађаје, везе итд. Укратко, много више ствари него што смо раније могли да замислимо. ProМислим да за нормалну особу време проведено гледајући у телефон неће бити много дуже него када би исте ствари радила на аналогни начин. Напротив, то штеди време и особа може ефикасније да ради више ствари. Чињеница да други не могу да гледају око себе и стално гледају у свој телефон и друштвене мреже је њихов проблем и верујем да би такве особе пронашле другу зависност у одсуству телефона.
Да, само је питање кога ћу тамо погледати и да ли морам или желим. И ту се граница прилично глупо помера. Увек ме "шокира" када видим пар у кафићу и свако од њих има мобилни телефон у руци, погнуте главе, расејаног погледа и тупог осмеха на лицу - ово никада нећу разумети. Исто, кад седим са неким, његов ФБ бруји и он не може да издржи и мора не само да погледа, већ и да реагује, а следи спуштена глава, тупи осмех...
Мирмо80 није само у кафићима, већ је скоро свуда по баровима, ресторанима, али и на улици, управо сам данас видео групу од 4 пријатеља који су шетали једни поред других и сви су гледали само у своје телефоне. Чинило ми се да су се слали порукама. Али ако то сумирамо, ово техничко доба ме одбацује, али ни то ме не одбацује раног узраста, али и на општој технологији, то је прилично тужно, посебно за децу, јер када чујем дете од 12 година да прича о томе да види тог типа на Инстаграму или пита другарицу да ли је видела оно што је особа написала на АСК-у. заиста преко границе.